Pitanje:
Kada bi zauzeli stav onih koji kažu da je ostavljač namaza nemusliman, da li bi čovjek imao pravo da naziva takvima selam? Bazirajući se na pravilo 'veća korist manja šteta', radi da've, rodbinskih i prijateljskih veza?
ODGOVOR
Zahvala pripada Allahu, dželle še'nuh. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć tražimo. Njemu se utječemo od zla naših duša. Koga On uputi, niko ga u zabludu ne može odvesti; a koga On iz Svoje pravde u zabludi ostavi, niko ga na Pravi put ne može uputiti. Svjedočim da nema drugog božanstva koje zaslužuje ibadet osim Allah, subhanehu ve te'ala, i svjedočim da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov rob i poslanik.
- „O vjernici, bojte se Allaha i govorite samo istinu, On će vas za vaša dobra djela nagraditi i grijehe vam vaše oprostiti. A onaj ko se Allahu i Poslaniku Njegovu bude pokoravao – postići će ono što bude želio.“
Uistinu, najistinitiji govor je Allahov govor, a najbolja uputa, uputa Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Najgore stvari su novotarije, a svaka novotarija je zabluda a svaka zabluda vodi u Vatru.
A zatim, kao odgovor na postavljeno pitanje kazem:
Islamski učenjaci se razilaze po pitanju otpočinjanja (nazivanja) selama kjafirima. A složni su da će se na selam odgovoriti pa makar ga nazvao i kjafir.
Prvi stav je opća zabrana. Osnova kojom se dokazuje zabrana su riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu a bilježi Muslim:
لَا تَبْدَءُوا الْيَهُودَ وَلَا النَّصَارَى بِالسَّلَامِ، فَإِذَا لَقِيتُمْ أَحَدَهُمْ فِي طَرِيقٍ، فَاضْطَرُّوهُ إِلَى أَضْيَقِهِ.
“Ne nazivajte prvi selam židovima i kršćanima. Kad sretnete nekog od njih, ne uklanjate mu se s puta.”
Kao i hadis kojeg prenosi Ebu Basre da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
إِنَّا غَادُونَ عَلَى يَهُودَ فَلَا تَبْدَءُوهُمْ بِالسَّلَامِ، فَإِذَا سَلَّمُوا عَلَيْكُمْ فَقُولُوا: وَعَلَيْكُمْ.
„Sutra ćemo se sastati sa židovima. Pa nemojte im vi otpočinjati pozdravom 'Selam'. Ako oni vas pozdrave sa 'Selam', onda vi recite: 'I vama' (ve alajkum).“
(Ahmed sa vjerodostojnim lancem prenosilaca, a Imam Taberani je zabilježio dodatak: "Pa kada smo došli do njih nazvali su nam selam a mi smo rekli: 'I vama'.")
Ovom drugom dokazu se može prigovoriti da se ovo odnosi na posebnu situaciju a to je stanje vođenja borbe i rata. Dok u drugim situacijama se ovaj propis ne sprovodi.
Ibnul-Kajjim El-Dževzijj nakon spominjanja ovog razilaženja kaže:
وَالظَّاهِرُ أَنَّ هَذَا حُكْمٌ عَامٌّ.
-"Spoljašnje (jasnije, preče) značenje je da je ovo općenit propis." tj.da se ne odnosi samo na tu situaciju već je u svim situacijama zabranjeno otpočeti prvi sa selamom kada su kjafiri u pitanju. (Zadul-Me'ad, Ibn Kajjim 2/388)
Tako da se prigovor odbija zbog postojanja prvog hadisa koji ne spominje nikakav razlog zabrane već sama činjenica da je neko sa druge strane kjafir biva dovoljnom da mu se ne nazove selam.
Dok drugi dio islamskih učenjaka smatra da je to dozvoljeno. Tog stava je bio Abdullah ibn Abbas, Ebu Umame, Ibn Muhajriz, jedno mišljenje u Šafijskom mezhebu ali kažu da će nazvati selam u formi jednine (es selamu alejKE a neće reći u formi množine alejKUM). (pogledaj Zadul-Me'ad, Ibn Kajjim 2/388)
Od dokaza koje navode je ajet u kome je Ibrahim, alejhis selam, rekao svome ocu:
قَالَ سَلَامٌ عَلَيْكَ سَأَسْتَغْفِرُ لَكَ رَبِّي إِنَّهُ كَانَ بِي حَفِيًّا
- ”Mir tebi!” – reče Ibrahim. ”Moliću Gospodara svoga da ti oprosti, jer On je vrlo dobar prema meni." (19:47)
A za Ibrahima je poručeno u suri Mumtehine, 4.ajet:
قَدْ كانَتْ لَكُمْ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ فِي إِبْراهِيمَ
-"Divan uzor za vas je Ibrahim."
Upitan je Sufjan Ibn Ujejne:
أيجوز السلام على أهل الذمة؟ فقال: نعم
-"Da li je dozvoljeno zimiji (kjarif koji živi u muslimanskoj državi) nazvati selam? Pa je odgovorio: - Da." (Et/Tefsirul-Besit, Ebul-Hasen Alij ibn Ahmed El-Vahidi Eš-Šafi'i, 14/258)
Treći stav islamskih učenjaka je da se zabranjuje otpočinjanje sa selamom osim u situacijama neke nužde ili koristi (maslahe) ili potrebe, ili zbog rodbinske veze kada se to dozvoljava. Ovakav stav se prenosi od Malikija, Hanefija, Ikrime, Ibrahima En-Nehaija i dr.
En-Nehai je govorio:
إذا كانت لك إليه حاجة فلا بأس ان تبدأه بالسلام
-"Ako imaš neku potrebu kod njega, onda nije problem da mu nazoveš selam." (En-Nevadir Vez-Zijadat, Ebu Muhammed El-Kajrevani El-Maliki, 3/374)
A Burhanud-Din El-Hanefi, nakon što je pojasnio općenitu zabranu kaže:
وهذا إذا لم يكن للمسلم حاجة إلى الذمي، وإن كان له حاجة، فلا بأس بالسلام عليه
-"Ovo ako musliman nema nikakvu potrebu kod štićenika (nevjernik koji je u islamskoj državi). A ako ima kod njega potrebu onda ne smeta da mu nazove selam." (El-Muhitul-Burhani Fi Fikhin-Nu'mani, 5/327)
Imam Kurtubi nakon spominjanja dokaza onih koji vide zabranu i dokaza onih koji vide dozvolu kaže:
فَبَانَ بِهَذَا أَنَّ حَدِيثَ أَبِي هُرَيْرَةَ (لَا تَبْدَءُوهُمْ بِالسَّلَامِ) إِذَا كَانَ لِغَيْرِ سَبَبٍ يَدْعُوكُمْ إِلَى أَنْ تَبْدَءُوهُمْ بِالسَّلَامِ
-"Ovim postaje jasno da se hadisom Ebu Hurejre (nemojte im prvi nazivati selam) misli na situaciju kada ne postoji neki uzrok koji traži od vas da im prvi nazivate selam." (Tefsirul-Kurtubi, 11/112)
Četvrti stav je ono što se prenosi od nekih Hanefija da je nazivanje selama kjafirima mekruh. Kaže Medždud-Din Ebul-Fadl El-Musili El-Hanefi:
وَيُكْرَهُ السَّلَامُ عَلَى أَهْلِ الذِّمَّةِ
-"Mekruh (pokuđeno) je nazivati selam zimijama (kjafirima u muslimanskoj državi)." (El-Ihtijar Li Ta'lilil-Muhtar, 4/165)
Odabrano mišljenje je treće zbog spoja između predaja koje o ovom pitanju govore i jačine dokaza koje navode te generalno spoj između stavova iznešenih po ovom pitanju. Pogotovu ako se radi o situaciji kako je opisana u pitanju.
A Imam Evzai kaže: "Ako im prvi nazoveš selam pa tako su radili dobri prije tebe a ako im ne nazoveš prvi selam pa tako u radili dobri prije tebe." (Zadul-Me'ad, Ibn Kajjim 2/388)
Najbolje je nevjernike pozdravljati sa drugim pozdravima mimo selama, jer tu skoro pa i ne postoji razilaženje koje se treba pojašnjavati.
Ono što podržava ovakav stav je predaja od Alkame: „Uistinu, Abdullah bin Masud je nevjerničke zemljoradnike pozdravljao sa gestom ruke.“ (El-Edeb El-Mufred Bit-Ta'likat, 1/620, šejh Albani je ocijenio ovu predaju kao Sahih)
Dakle, Ibn Mas'ud je dopustio otpočinjanje pozdrava nevjernicima gestom ruke, pošto ovaj način pozdravljanja je drugačiji od pozdravljanja Selamom koji je specifičan za muslimane.
Šejh Albani, rahimehullah je rekao, nakon što podupire opću zabranu da musliman prvi nazove selam kjafiru:
„Pa ako se pita: 'Da li je dozvoljeno nevjernika pozdraviti sa nečim drugim mimo Selama, kao na primjer reći 'Kako si,' 'Dobro jutro,' itd?'
Ja kažem – a Allah najbolje zna – da jeste dozvoljeno, pošto se zabrana spomenuta u hadisu odnosi specifično na 'Selam', a ono što se njime naumilo jeste Islamski pozdrav koji sadrži jedno od Allahovih Imena, kao u riječima Poslanika:
إِنَّ السَّلَامَ اسْمٌ مِنْ أَسْمَاءِ اللَّهِ تَعَالَى، وَضَعَهُ اللَّهُ فِي الْأَرْضِ، فَأَفْشُوا السَّلَامَ بَيْنَكُمْ
„Es-Selam je jedno od Allahovih Imena koje je On spustio na Zemlju pa širite SELAM među sobom.“ (El-Edebul-Mufred 989, šejh Albani ga je ocijenio kao Hasen-dobar) Kraj govora šejh Albanija. (pogledaj Silsilet El-Ehadisu-Sahihah (2/320)
Nevjernicima je dozvoljeno odgovoriti na selam. Ako ga ispravno i u potpunostii jasno izgovore. Tada nema smetnje da im se uzvrati na selam a ako bude sumnje da su izmijenili riječi pa umjesto ES-SELAMU (mir) kažu ES-SAMU (smrt) tada će im se reći VE ALEJKUM (i vama).
Enes, radijallahu anhu, prenosi da je Resulullah, sallallahu alejhi ve selleme, rekao: “Kada vam sljedbenici Knjige (jevreji i kršćani) selam nazovu, vi recite: ‘Ve alejkum’ (i vama)." (Muttefekun alejhi)
A Allah najbolje zna.
Odgovorio: prof. Ifet Zukorlić
Obrada: Dava Tim
0 comments: