Počećemo primjerom jednog od takvih Allahovih robova, koji se zvao Hatita ez Zijad. Hatita je bio vjernik čiji je sabur na Allahovom putu bio začuđujući s obzirom na njegove godine. Imao je svega 18 godina, a ulema tog vremena mu je posvjedočila učenost i bogobojaznost. Živio je u vrijeme Hadžadža ibn Jusufa. Hadžadž je poslao ljude po njega i kad su mu ga doveli, on mu se obratio:
"O Hatita, ja ću te nešto upitati ali želim da mi kažeš istinu." Hatita mu odgovori: "Pitaj šta god hoćeš. Jer ja sam se zakleo Allahu kod Ka'be da ću, kad budem upitan, govoriti samo istinu. I da ću, ako budem stavljen na iskušenja, saburati. I da ću, ako mi Allah podari blagodat, Njemu zahvaljivati."
Braćo, mi znamo ko je bio Hadžadž. Hadžadž je ljude ubijao kao da su muhe. Bez ikakve poteškoće a često i bez najmanjeg povoda. Hadžadž, kad je tek stigao u Irak, popeo se na minber i obratio okupljenima: "O ljudi, ja ovdje među vama vidim mnoge glave koje su spremne da budu skinute s ramena, a ja sam onaj koji će obaviti taj posao."
I taj i takav Hadžadž ibn Jusuf, upita ovog mladog alima:
"Hatita, reci mi, kakvo je tvoje mišljenje o meni?"
Hatita mu odgovori: "Ti si Allahov neprijatelj. Nepravedno i na osnovu svojih strasti ubijaš najbolje Allahove robove."
Hadžadž odmah naredi svom dželatu: "Podvrgni ga najgorem mučenju, želim da što prije čujem kako zapomaže od bolova."
Hatita kratko reče: "Od mene nećeš čuti ni glasa."
Dželat ga poče mučiti, a ovaj nije ispustio ni najmanji uzdah. Vrijeme je prolazilo, a Hadžadž sa njegovih usana nije začuo ni jedno: "Ah!"
Potom je dželat počeo zabijati šipke u njegove otvorene rane, i tako mu odvajati meso od kostiju. Kad se Hadžadž uvjerio da mu je sav trud uzaludan, on naredi da Hatitu u takvom stanju bace u tamnicu. Dok je on ležao, drugi zatvorenici su posmatrali rane na njegovom izmučenom tijelu. Kad mu jedna muha stade na ranu, on uzdahnu: "Ah!" Ljudi se začudiše i upitaše ga:
"Kako je moguće da si podnio onoliko mučenje i torturu da ne ispustiš ni glasa, a sada bolno uzdišeš zbog jedne muhe." On im odgovori: "Muha je od Allaha, i teže mi pada nego mučenje od strane ljudi. A Allah daje strpljenja kome On hoće i koliko On hoće."
Kad je dželat ovo čuo, otišao je Hadžadžu i posavjetovao ga: "Trebao bi ga ubiti, jer će ovako samo "iskvariti" zatvorenike i okrenuti ih protiv tebe." Zatim je Hadžadž naredio da ga razapnu. Kad ga je jedan prolaznik vidio u takvom stanju, prišao mu je i upitao ga: "Hatita, šta mogu učiniti za tebe?" Ovaj mu reče: "Daj mi malo vode."
Čovjek je pozurio i donio mu je vodu, međutim bilo je prekasno, Hatita je već bio preselio svom Gospodaru.
Subhanallah! Pogledajte, tolike patnje samo zato što je jednom zulumćaru rekao: "Ti si zulumćar!" Riječ koja je kod ljudi bezvrijedna, ali je kod Allaha i te kako vrijedna. Da kažeš tiraninu istinu u oči! A šta mislite o onima koji zulumćaru prećute sav njegov zulum, ili o onima koji mu još kažu: "Ti si dobar", samo da bi ostvarili neke svoje "koristi."
Šejh Abdur-Rahim Bala
Obrada : Dava Tim
0 comments: